Prijeđi na sadržaj

Aluminijum fluorid

Izvor: Wikipedija
Aluminijum fluorid
Aluminium trifluoride crystal structure
Drugi nazivi Aluminijum(III) fluorid
Identifikacija
CAS registarski broj 7784-18-1 DaY, 32287-65-3 (monohydrate), 15098-87-0 (trihydrate)
PubChem[1][2] 2124
ChemSpider[3] 2039 DaY
ChEBI 49464
RTECS registarski broj toksičnosti BD0725000
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula AlF3
Molarna masa 83.9767 g/mol (anhidrat)
101.022 g/mol (monohidrat)
138.023 (trihidrat)
Agregatno stanje bela, kristalna materija
bezbojna
Gustina 2.88 g/cm (anhidrat)
2.1 g/cm3 (monohidrat)
1.914 g/cm3 (trihidrat)
Tačka topljenja

1291 °C (anhidrat)

Rastvorljivost u vodi 0.56 g/100 mL (0 °C)
0.67 g/100 mL (20 °C)
1.72 g/100 mL (100 °C)
Struktura
Kristalna rešetka/struktura Romboedarska, hR24
Kristalografska grupa R-3c, No. 167
Opasnost
NFPA 704
0
0
0
 
R-oznake -
S-oznake -

 DaY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Aluminijum fluorid (AlF3) je neorgansko jedinjenje koje se koristi u proizvodnji aluminijuma. Ova bezbojna čvrsta materija se javlja u prirodi.[4]

Proizvodnja i pojava

[uredi | uredi kod]

Najveći deo aluminijum fluorida se proizvodi tretmanom alumine sa heksafluorosilikatnom kiselinom:

H2SiF6 + Al2O3 → 2 AlF3 + SiO2 + H2O

Alternativno, on se proizvodi termalnim razlaganjem amonijum heksafluoroaluminata.[5] U malim razmerama u laboriatoriji se AlF3 takođe može pripremiti tretiranjem aluminijum hidroksida ili metala aluminijuma sa HF.

Aluminijum fluorid trihidrat se nalazi u prirodi u retkom mineralu rozenbergitu.

Literatura

[uredi | uredi kod]
  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd izd.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6. 
  5. J. Aigueperse, P. Mollard, D. Devilliers, M. Chemla, R. Faron, R. Romano, J. P. Cuer, “Fluorine Compounds, Inorganic” in Ullmann’s Encyclopedia of Industrial Chemistry, Wiley-VCH, Weinheim, 2005. DOI:10.1002/14356007.a11_307

Vanjske veze

[uredi | uredi kod]