Aluminijum fluorid

Aluminijum fluorid
Drugi nazivi	Aluminijum(III) fluorid
Identifikacija
CAS registarski broj	7784-18-1 , 32287-65-3 (monohydrate), 15098-87-0 (trihydrate)
PubChem	2124
ChemSpider	2039
ChEBI	49464
RTECS registarski broj toksičnosti	BD0725000
Jmol-3D slike	Slika 1
SMILES
	F[Al](F)F
InChI
	InChI=1S/Al.3FH/h;31H/q+3;;;/p-3 ; Kod: KLZUFWVZNOTSEM-UHFFFAOYSA-K InChI=1/Al.3FH/h;31H/q+3;;;/p-3; Kod: KLZUFWVZNOTSEM-DFZHHIFOAC
Svojstva
Molekulska formula	AlF3
Molarna masa	83.9767 g/mol (anhidrat) ; 101.022 g/mol (monohidrat) ; 138.023 (trihidrat)
Agregatno stanje	bela, kristalna materija; bezbojna
Gustina	2.88 g/cm (anhidrat) ; 2.1 g/cm3 (monohidrat) ; 1.914 g/cm3 (trihidrat)
Tačka topljenja	1291 °C (anhidrat)
Rastvorljivost u vodi	0.56 g/100 mL (0 °C) ; 0.67 g/100 mL (20 °C) ; 1.72 g/100 mL (100 °C)
Struktura
Kristalna rešetka/struktura	Romboedarska, hR24
Kristalografska grupa	R-3c, No. 167
Opasnost
NFPA 704	0 0 0
R-oznake	-
S-oznake	-
	(šta je ovo?) (verifikuj) ; Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
	Infobox references

Aluminijum fluorid (AlF₃) je neorgansko jedinjenje koje se koristi u proizvodnji aluminijuma. Ova bezbojna čvrsta materija se javlja u prirodi.^[4]

Proizvodnja i pojava

Najveći deo aluminijum fluorida se proizvodi tretmanom alumine sa heksafluorosilikatnom kiselinom:

H₂SiF₆ + Al₂O₃ → 2 AlF₃ + SiO₂ + H₂O

Alternativno, on se proizvodi termalnim razlaganjem amonijum heksafluoroaluminata.^[5] U malim razmerama u laboriatoriji se AlF₃ takođe može pripremiti tretiranjem aluminijum hidroksida ili metala aluminijuma sa HF.

Aluminijum fluorid trihidrat se nalazi u prirodi u retkom mineralu rozenbergitu.

Literatura

↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit
↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit
↑ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd izd.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
↑ J. Aigueperse, P. Mollard, D. Devilliers, M. Chemla, R. Faron, R. Romano, J. P. Cuer, “Fluorine Compounds, Inorganic” in Ullmann’s Encyclopedia of Industrial Chemistry, Wiley-VCH, Weinheim, 2005. DOI:10.1002/14356007.a11_307

Vanjske veze

MSDS

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit

[2] Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[3] Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit

[Housecroft3rd-4] Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd izd.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.

[Ullmann-5] J. Aigueperse, P. Mollard, D. Devilliers, M. Chemla, R. Faron, R. Romano, J. P. Cuer, “Fluorine Compounds, Inorganic” in Ullmann’s Encyclopedia of Industrial Chemistry, Wiley-VCH, Weinheim, 2005. DOI:10.1002/14356007.a11_307

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]